Dok vodonik polako ulazi u svet zelene mobilnosti, ovde je jedan prilično novi izvor proizvodnje, ali onaj koji zaslužuje pažnju.
Otpad od hrane i njegov tretman je još jedan izazov u narednih nekoliko godina, pa zašto ne pokušati da kombinujemo ovo pitanje sa proizvodnjom vodonika?
Količina hrane koja se baca svake godine u svetu prelazi milijardu tona. Rekordne procente postavljaju Sjedinjene Države , gde oko 30% hrane završi u smeću, vrednom 48 milijardi dolara. Šta ako se ovaj otpad pretvori u resurse?
Univerzitet Purdue Northvest (PNV) u Zapadnom Lafajetu, Indijana, razvija sistem za biološku proizvodnju vodonika koji će se koristiti kao nosilac energije.
Sledeći koraci
Otac ove ideje je profesor Robert Kramer, koji je vodio projekat sa svojim kolegama Libi Pelter i DŽonom Patersonom. Tim je takođe podržan od strane američkog Ministarstva energetike, koje mu je dodelilo pet grantova, u ukupnom iznosu od 800.000 dolara u proteklih osam godina.
Dva patenta su već dodeljena na osnovu njihovog rada, ali je treći sada u završnoj fazi procesa odobravanja. Nedavno je Fondacija Purdue Research potpisala ugovor o komercijalnoj licenci sa neodređenom međunarodnom energetskom kompanijom. I pregovara se o drugom sporazumu sa kompanijom iz Indijane.
Sledeći korak biće preduzet u narednih devet meseci, uz masovno testiranje aplikacija. Kada bude završen, prvi komercijalni prototip bi mogao da bude napravljen za godinu dana. „Razvijeni proces ima visoku stopu proizvodnje i može se brzo primeniti“, prokomentarisao je profesor Kramer. „Robusno je, pouzdano i ekonomski održivo za lokalnu proizvodnju i procese energije.“
zelena energija
Univerzitet takođe ističe zašto zeleni vodonik , odnosno dobijen iz obnovljivih izvora, može biti važan za dekarbonizaciju. Za razliku od fosilnih goriva kao što je gas, sagorevanjem vodonika se ne oslobađaju ugljen-dioksid ili oksidi azota i sumpora, već samo vodena para.
Trenutno, godišnja svetska proizvodnja vodonika iznosi oko 70 miliona tona, iako sam prirodni gas ostaje glavni izvor iz kojeg se dobija. Proces koji je razvio PNV je prilično čist i ako se pravilno razvije mogao bi zaista dati drugu šansu onome što bi se inače smatralo otpadom.
