Čuo sam mnogo mitova i priča o Japancima. Ne mogu reći da mi je japanska kultura bliska, ali definitivno me je uvek interesovala. Sa jednom zanimljivom japanskom karakteristikom – pedantno udubljivanje u male stvari – nailazim prilično često.
Već četiri godine automobili Mitsubishi su u mojoj garaži i sa interesovanjem posmatram kako zaposleni u kompaniji iz Zemlje izlazećeg sunca rade ne samo sa budućim kupcima, već i sa postojećim. Želja za stvaranjem lojalne i dosledne publike je retkost ovih dana, neke kompanije generalno veruju da kupci treba da budu jednokratni kao njihovi trocilindrični motori.
O tome sam pisao na testu Eclipse Cross, u to sam se uverio menjajući svoj Pajero Sport u ažurirani – Japanci mogu ne samo da slušaju, već i da primenjuju sve što su čuli. Da, ponekad je u praksi primetno da su razumeli ovaj ili onaj problem na svoj način, ali sama činjenica da su pokušali da slušaju zaslužuje poštovanje.
I tako sedimo na aerodromu Ufa, spremamo se za polazak, a sa nama seda jedan japanski radnik Micubišija, koji na odličnom ruskom pita šta bi po našem mišljenju moglo da se poboljša u Outlanderu. Čini se da je automobil upravo ažuriran, zar ne? A ovako rade, zamislite.
Moram priznati da sam ovo pitanje prihvatio sa entuzijazmom i osećanjem poverene mi odgovornosti, jer u celoj grupi samo ja mogu da se pohvalim da sam posedovao Outlander i sa njega prešao u Pajero Sport.
Često se pitam da li bi glavni urednik trebalo da piše o svojim preferencijama i ličnim automobilima? I došao sam do zaključka da je to više plus nego minus, jer ako neko pokuša da me optuži ili osudi za pristrasnost, onda se duboko vara. Kupio sam ovaj auto sa razlogom, kupovina je zasnovana na mom dugogodišnjem iskustvu, iako sam imao prilike da pogrešim – uzmite barem isti slučaj kada sam prvi i poslednji put kupio auto sa trocilindričnim motorom u mom životu.
