Da li će nedavne tenzije između Kine i Tajvana ponovo zapaliti nedostatak poluprovodnika?
Pravi diplomatski zemljotres svetskih razmera, tako bi se mogla opisati poseta predsednice američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu. Diplomatsko putovanje američkog političara doliva ulje na ionako zategnute odnose Kine i Tajvana, a takođe povećava napetost na rusko-američkom frontu.
Kineska reakcija nije dugo čekala: Si Đinping je zaista mobilisao vojsku serijom vojnih vežbi kod Tajvana, dok je Kremlj takođe podigao tenzije, izazivajući „kolosalno nepoverenje“ prema Sjedinjenim Državama glasom zamenika Predsednik Saveta Dmitrij Medvedev.
Kineska vlada se ne zadovoljava da deluje na vojnom frontu, već je pooštrila svoj ekonomski stisak na Tajvanu zatvaranjem ventila na izvoz prirodnog peska. Odluka koja bi mogla imati reperkusije na globalnu automobilsku industriju.
Tajvan, Eldorado poluprovodnika
Azijsko ostrvo je vodeći svetski proizvođač poluprovodnika, srce tehnoloških lanaca svih industrija u svetu. Embargo na pesak znatno komplikuje stvari, jer je ovaj element izvor iz kojeg se ekstrahuje silicijum, ključna komponenta čipova koji su nekada transformisani iz poluprovodnika u čisti provodnik.
Nedostatak ponude iz Kine bi stoga doveo do prirodnog pada proizvodnje, što bi moglo da izazove novu nestašicu i skok cena.
Ovo je zabrinjavajući scenario, bez obzira na posetu Nensi Pelosi Kini, koji bi, s obzirom na zategnute odnose između dve zemlje, mogao periodično da destabilizuje industriju zemlje. Zbog toga je održan jedan od prvih sastanaka američkog političara sa Markom Liuom, predsednikom Taivan Semiconductor-a, i drugim liderima tajvanskog sektora.
Cilj je da se namami domaći giganti da presele deo svoje proizvodnje čipova u Sjedinjene Države, koristeći prednosti „Zakona o čipu i nauci“, kojim se industriji čipova dodeljuje 52 milijarde dolara. – vozači i niz poreskih olakšica za aktere koji odlučiti za proizvodnju u Sjedinjenim Državama. Poluga koja je već pokrenula prve mehanizme, pošto Taivan Semiconductor već gradi fabriku u Arizoni i počeće da proizvodi u inostranstvu 2024. godine.
Evropski odgovor
Kriza poluprovodnika izazvana pandemijom već je ubedila Evropsku uniju da bar delimično preseče pupčanu vrpcu sa Azijom i zato je u februaru 2022. godine najavljena investicija od 43 milijarde evra, „European Chips Act” . Cilj je da se Stari kontinent učini liderom na tržištu poluprovodnika tako što će porasti sa trenutnog globalnog tržišnog udela od 9% na značajniji udeo od 20% do 2030. godine.
Da bi to postigla, Evropa namerava da potroši 43 milijarde evra finansiranih podrškom novim kompanijama i velikim igračima, uvođenjem novih pravila na tržištu i saradnjom sa drugim silama kao što su Sjedinjene Države i Japan. Ali trenutno se pojačanja mogu izbrojati na prste jedne ruke, čak i ako je Bosch već pokazao povoljne znake .
Nedostatak poluprovodnika, čin 2?
Dani i nedelje koji slede biće presudni u određivanju da li se globalna automobilska industrija suočava sa krizom drugog čipa.
Ono što je izvesno jeste da bi svako smanjenje ponude poluprovodnika moglo da utiče na lanac snabdevanja u automobilskoj industriji, budući da najveći deo snabdevanja čipovima danas ide na telefone, računare i potrošačku elektroniku, sektore koji apsorbuju 65 odsto globalne tražnje.
