Već godinama slušamo o autonomnoj vožnji. Ponekad na pomalo uvredljiv način od strane određenih vozača koji žele da nateraju ljude da veruju da njihov automobil već može sam da vozi. U stvarnosti, postoji mnogo različitih nivoa autonomne vožnje. A na skali od 1 do 6, 1. septembra 2022. dekret dozvoljava takozvanu autonomnu vožnju nivoa 3 u Francuskoj.
Još smo, dakle, daleko od automobila koji se vozi sam, prepuštajući putnike njihovim aktivnostima, čitanju knjige, gledanju filma, kartanju… Mada! U stvarnosti, nivo 3 autonomne vožnje i dalje vam omogućava da vozite bez držanja ruku na volanu, ali samo pod određenim uslovima očigledno veoma uokvirenim zakonskim okvirom.
Od nivoa 2 do nivoa 3
Možda vaš automobil već ima autonomnu vožnju nivoa 2, onu koja omogućava automobilu da samostalno upravlja brzinom putem adaptivnog tempomata, samostalno upravlja svojim mestom u traci ili čak menja traku samo aktiviranjem žmigavca. Da, ali sve to dok držite ruke na volanu, inače upozorenja na kontrolnoj tabli počinju da trepću i piskaju u svim pravcima. Vožnja koja se naziva „poluautonomna“ što predstavlja blago bipolarnu stranu, između želje da se ponudi autonomija, a da nema prava na to.
Nivo 3 autonomne vožnje uvodi mogućnost da više nemate ruke na volanu čak i kada je automobil u pokretu. Da, ali ne pri 130 km/h na autoputu, a još manje pri 80 km/h na sporednom putu.
Strog zakonski okvir
Uredba koja stupa na snagu 1. septembra 2022. omogućava vožnju bez upotrebe ruku samo na putevima sa centralnim separatorom, bez pešačkih i biciklističkih traka, i maksimalnom brzinom od 60 km/h. Drugim rečima, u saobraćajnim gužvama.
Ako „vozač” tako može da se bavi svojim poslom dok pušta automobil da upravlja smerom i brzinom, ipak je neophodno da uvek bude na oprezu i da u svakom trenutku ponovo može da sedne za volan. Odmaranje na zadnjim ili suvozačkim sedištima je očigledno strogo zabranjeno.
Kakva odgovornost u slučaju nesreće?
Izazovi autonomne vožnje nisu toliko tehnološki koliko oko odgovornosti u slučaju nesreće . Da li eventualnu nesreću treba pripisati vozaču ili proizvođaču automobila? Čak i ako nije imao ruke na volanu u uslovima koji su to dozvoljavali, da li bi vozač trebao ili mogao da povrati kontrolu da bi izbegao nesreću?
Čini se da se vaga naginje na stranu odgovornosti proizvođača automobila. I dalje će biti potrebno da vozač dokaže da je bio u pravu. I onda je to i razlog zašto za sada, i dok se čeka da zakonski okviri malo oslobode pritisak i da se infrastruktura razvije kako bi automobil mogao da komunicira sa „putem“, retki su aktuelni modeli koji ovlašćuju ovaj nivo. 3.
Vrlo malo modela nivoa 3
U stvarnosti, automobili koji mogu da rade na nivou 3 trenutno se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Morate tražiti nemačke proizvođače i njihove vrhunske modele. Kao Audi A8 ili Mercedes S-Klasa i njegov električni parnjak, EKS . Samo poslednja dva su do sada sertifikovana. I pazite, sposobni su za to. I dalje je neophodno da ih brendovi ovlaste otključavanjem funkcija.
