Lamborghini smatra da bi sintetička goriva mogla biti alternativa električnim
Lamborghini se i dalje odupire smanjenju veličine držeći se svog moćnog V12 za zamenu za Aventador , dok je Huracan-ov naslednik već potvrđen sa motorom sa „više od šest cilindara“ .
Oba modela će biti hibridizovana kako bi bili u skladu sa strožim propisima o emisiji izduvnih gasova. Ali na strani Sant’Agata Bolonjeze, izgleda da još uvek nismo spremni da napustimo motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Lamborghini ima još malo vremena
U intervjuu za časopis Tech Crunch , izvršni direktor Lamborghinija Stephan Vinkelmann rekao je da kompanija ne mora sada da odlučuje kada treba da ugasi motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Dok veliki brendovi neće imati drugog izbora osim da napuste motore sa unutrašnjim sagorevanjem u Evropi do sredine naredne decenije, „manji“ proizvođači će imati koristi od dodatne godine.
„Malo je teško, jer je Evropski parlament ranije ove godine odlučio da zabrani motore sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035, a male proizvođače poput Lamborginija do 2036, tako da ne moramo da odlučujemo sada“ , prokomentarisao je Stefan Vinkelman.
Veliki šef firme sa bikom smatra da postoji potencijal da se eksploatiše i na nivou sintetičkih goriva: „Možda još uvek imamo mogućnost lansiranja na sintetička goriva sa ovim tipovima automobila. Međutim, Stefan Vinkelman je pojasnio da se to može desiti samo ako se zakonodavstvo promeni, što se, kako kaže, neće dogoditi. Ako se sintetička goriva ne demokratizuju, lider već potvrđuje da će Lamborghini preći na potpuno električni pogon početkom 2030-ih.
Još uvek termički, ali će uskoro biti električna pomoć
Prvi model firme bez toplotnog motora stići će 2028. godine u obliku krosovera. Pre toga, plug-in hibrid Urus bi trebalo da ugleda svetlost dana pre kraja godine. Urus i Huracan Sterrato biće poslednji automobili opremljeni toplotnim motorom bez električne pomoći u Lamborginiju.
Do 2025. godine, italijanski proizvođač ima za cilj da prepolovi svoje emisije CO2hibridizacijom svoja tri modela zahvaljujući investiciji od 1,5 milijardi evra. Deo tog novca biće iskorišćen za dalji razvoj komponenti od ugljeničnih vlakana kako bi se nadoknadile uštede na težini izazvane baterijama.